Reč varoš se često čuje kod nas. Lepa varoš. Idem u varoš. Bio je u varoši. ... I mada je mađarskog porekla i prvobitno je označavala naselje pod utvrdom, danas se najčešće poima kao mali grad. U vizuelnom doživljaju i prirodni oblici mogu da podsećaju na varoš, ponajpre predveče kada sunce zalazi pa linije postaju meke, i prelivaju se postepeno prema horizontu. Jedna takva varoš, gotovo kao srednjovekovna utvrda bez ljudi prozvana je Đavolja varoš. Nalazi se na području Južne Srbije, u topličkom kraju, ispod planine Radan, u dolini Žutog (Vodeničkog) potoka, kratke desne pritoke Velike Kosanice. Od Kuršumlije je udaljena 27 kilometara.

Usmeno predanje donosi nekoliko bajki i narodnih priča, kojima su naši pretci opisivali ovu neobičnu pojavu podno Radan planine. Jedna od njih beleži:
Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni i svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je jedan kladenac spremio kao „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske veze. Vremenom pošto su pili vodu sa tog izvora, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila ali nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Vila se tada poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak i hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Ako se čuda i događaju, onda ih pored ljudske mašte i priroda stvara. Svojevrsni oblici u reljefu, skupina izduženih, vretenastih stubova sa kamenim kapama na vrhu koje se obično označavaju zemljanim piramidama, glavutcima ili kulama nazvani su Đavolja varoš.